Боравак у Бостону зими је као боравак на Краљичиној плажи љети, а то подразумијева веома напоран долазак и одлазак и велико уживање између тога.

Пише: Милан Вујовић

Кад човјек усред зиме одлучи да путује, мора да буде спреман за непредвиђене догађаје. Због снијежне олује у Истанбулу морали смо да одложимо повратак за три дана. Било је, већ према традицији, мало малтретирања на аеродромима од стране полиције и царинске службе, али послије онога што је претрпио Новак Ђоковић у Мелбурну, све лакше пада.

* * *
На боравак у Бостону негативно су утицале једино вијести из Црне Горе о свеопштој лошој клими. Наравно, двије теме су ми гњечиле мозак: раст броја заражених од короне и политичка ситуација, коју никако нисам успјевао да разумијем. А и по повратку се питам да ли је на сцени лирска издаја епских размјера или епска издаја лирских размјера?

* * *
А једна изразито лоша вијест стигла је из Бара, о младој мајци троје дјеце Зумрети Нерди коју је супруг пребио до смрти. Несрећној жени поновила се судбина мајке. Нерде су одговорна ромска породица која се годинама труди да школује своје млађе чланове, да се било чиме, па ни по образовању, не разликују од својих вршњака. О Зумретиној млађој сестри Ђулијети својевремено сам писао као о бистрој, љупкој дјевојчици, тамних, сјетних очију.
Многи су реаговали на тај трагичан догађај. Од политичара се, колико видим, огласила само предсједница СО Бар. Остали, изгледа, немају кад, од „лирике“ и „епике“.

* * *
Предлажем да се црногорским посланицима ограничи мандат на један четворогодишњи период или евентуално два. Послије тога би требало да се врате на своја радна мјеста или да пробају да их заснују ако их нису имали. По истеку мандата посланичку плату би могли да примају најдуже шест мјесеци.
Ко је „за“? Више од пола милиона грађана Црне Горе.
Ко је „против“? Неколико стотина политичара.
Има ли „уздржаних“? Нема.

* * *
У мору непровјерених и шарлатанских информација о корони, с пажњом погледам кад се огласи „наше горе лист“, др Марија Бацковић, са Пастеровог института у Паризу. Дјелује одмјерено, поуздано и стручно...

* * *
Прилично поуздана информација о расту новозаражених јесте, чини се, мјерење концентрације вируса у канализационој води. Почетком јануара када су те бројке у Бостону почеле да опадају, знали смо да је пик омикрона прошао и да ће за неколико недјеља бројеви тестираних и заражених почети да опадају. Тако је и било.
Мјерење отпадних вода је, у Америци, водећи индикатор за ЦОВИД бројке.
Стручњаци, наиме, током пандемије анализирају отпадне воде као прецизнији показатељ присуства вируса, јер ту се, као у огледалу, осликавају сви, и заражени и асимтоматски случајеви и они који се нису тестирали.

* * *
Починуо сам откад сам блокирао на Фејсбуку теоретичаре разних завјера који су из писмених задатака из српскохрватског редовно добијали јединицу, ријетко двојку, и заувијек остали неписмени; као и ткз. политичке аналитичаре и „независне (и незадовољне) интелектуалце“, чију смо идеју водиљу упознали приликом њиховог првог текста и сад нас свакодневно, по неколико пута, бомбардују варијацијама на исту тему; затим колумнисте који су увјерени да им је „свака ка’ Нјегошева“; па политичаре и њихове апологете и евет ефендије, који имају сталну потребу да нам нешто појасне; итд, итд.
Да није Баћка Милачића и његових бриљанција духа на малом простору, не бих више ни улазио на Фејсбук.

* * *
Дешава се у једној барској продавници:
„Да ли да ставим ово у кеси?”
„Стави га прво у акузатив, кумим те Богом!”