Гледајући неколико стабала рогача у сусједовом имању, посегнуо сам и за фото-апаратом, и за енциклопедијом: колико, заправо, знамо о тој сласној медитеранској грицкалици, која је некада била својеврсни биљни тег?

Камером и пером: Анто Баковић

Рогач се у људској прехрани користи већ више од четири миленијума, а поријеклом је са источног Медитерана , из Сирије и Палестине. Зрели рогач се може конзумирати као слатка грицкалица, а не тако давно, пјевачи су жвакали његов плод јер се сматрало да прочишчава грло и глас.

У античко доба сјеменке рогача су служиле и као јединица за мјеру вагања злата јер, без обзира на величину и услове чувања, увијек имају једнаку масу од 0,18 грама!

Језиком науке, рогач је самоникло дрво или грм из породице махунарки. Дрво је широке крошње високо и до 15 метара, а плод је 20 цм дуга махуна, зелене боје која сазријевањем прелази у тамносмеђу, која сазријева крајем љета.

{галерија}обале/2016/10/рогацх{/галерија}