Став локалног хроничара...

Посматрам "велике раднике" са дистанце - Пливачи у Пристаништу, Хероји Луке и Медоносних Одлука
У Бару постоји посебна сорта људи, назовимо их "пливачи у пристану".
То су они који су научили да пливају међу багерима, дизалицама, развојним пројектима, уз таласе развоја и вјетрове државних "пројеката".
Нијесу баш ронили, али су се увијек затекли на правом спруду када би се нешто "велико" правило.
Они су стајали са стране, надзорници сектора развоја из сјенке, са шлемовима из канцеларије и погледом који зна да процијени радијус ширења медоносне пчеле.
Јер да, пчеле! Они су први схватили да најбољи мед долази из Луке, баш испод кранова и цемента, између планова развоја и шахтова судбине.
Данас, у пензији,са обронака неких планина и Пода, ти шампиони надзора не пишу мемоаре, они пишу зборнике самохвале. Прикључени на локалне портале, препричавају дане када су "градили степеник по степеник" и то све без да су икада држали алат у руци. Јесу пловили по мору баркама, јер знају " пливати" одлично.
Нјихова једина лопата била је метафоричка, али зато свака рупа на путу има њихову легенду.
У текстовима о себи на порталима описују како су "пратили изградњу друге фазе луке", што је локални еуфемизам за "сједио сам на прозору канцеларије и бројио камионе" и био добар демагог.
Они су градили све лукобран, акропоље, нове наративе.
Све са истим жаром као кад неко преуређује резиме за конкурс.
У њиховој верзији историје, сваки камен у Бару има њихово име... мада га нико други није видио.
И кад је дошло вријеме да се одлучи колико пчела смије да лети у Бару, а колико да прави мед, погодите ко је сједио за столом?
Демагози у пензији, сада експерти за пчеларство и узгон.
Данас, са висина својих златних дана и још златнијих додатака на пензију, наши пливачи са сувим стопалима и даље надгледају град.
Нису активни, али су веома активно неактивни.
Одлуке доносе "са врха Пода" што је прецизно онолико колико и било који њихов пројекат.

Није сваки рад раван зноју, а није ни сваки зној раван заради.
Али ако знаш да пливаш, знаш да лебдиш и кроз пензију.
И тако је увјек демагог радио, никад знојан, а увијек корисан, остави иза себе бетонске темеље и пуне кошнице, народу понос, себи принос.
У потпису, Локални хроничар