Објављен књижевни првијенац Клаудије Вучетић у издању „Неказано“

Неказано јавља...
Прозни првијенац Клаудије Вучетић, васпитачице у ЈУ ОШ „Југославија“ Бар и ЈУ ОШ „Кекец“ Сутоморе, угледао је свјетло дана у издању Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара, под насловом „Вртлог душе“.
Клаудија је једна од првих барских тројки – њена мајка није на свијет донијела само њу, већ и њене сестре Наталију и Габријелу. Уз њих, породицу чине још старији брат Марко и сестра Тијана. Још као дјевојчица, Клаудија је била изузетно осјетљива – плакала би и због најмање ситнице. Како је расла, емоције су постајале њен нераздвојни дио. Учила је како да их обузда, али никада није престала да их дубоко осјећа.
Дан прије њеног петнаестог рођендана, Клаудија губи вољену особу – свог оца. Тај болни губитак оставља дубок траг. У тим тешким тренуцима, њена мајка, снажна попут стијене, стаје испред ње и освјетљава јој пут кроз таму.
Старији колега и рецензент књиге, Мићо Балтић, овако пише о њеном дјелу:
„У причама пред нама осјећа се чежња за недокучивом љубављу и бол за оним кога више нема. Кроз сваку причу провијава жеља за сродном душом – неком која је ту, надомак, скоро на дохват руке, а опет далека, јер увијек фали тај један корак до остварења сна. У појединим причама Клаудија занимљиво приказује љубав из мушке перспективе. Вјерујем да тиме покушава да разумије мушку душу, ону која је преко пута – желећи да се приближи мушком погледу на љубав и животне изазове. На мене је посебан утисак оставио начин на који користи ријечи да опише емоције. Примјер за то је прича под насловом „Мрч“. Читајући причу о дјевојци са 'мрч' очима, схватио сам да само неко ко има више осјећајности од других може да опише очи на такав начин. Те 'мрч' очи сам након читања почео да тражим у себи драгим особама, како бих употпунио доживљај. На крају ове књиге крије се заправо Клаудијин почетак – пар прича посвећених ономе кога физички више нема, али који је увијек ту негдје, будно и с љубављу пратећи сваки, чак и најмањи, њен корак.“
О својим почецима писања и сада о својој књизи Клаудија каже:
„Прва прича коју сам написала настала је још у средњошколским данима, када је тема писменог задатка била Моја звијезда водиља. Искрена жеља за писањем јавила се тек неколико година касније, и тада су се приче почеле низати – једна за другом, спонтано и из срца. Како су се те приче гомилале, расла је и потреба да их сачувам у трајном облику – да постану књига, нешто опипљиво што остаје. Удружење Неказано ми је у томе несебично помогло, и захваљујући њиховој подршци, као млада ауторка успијевам да упливам у свијет књижевности.Веома сам срећна и испуњена због изласка своје прве књиге, а њу посвећујем мом оцу и свим људима који су икада осјетили вртлог у души.“

„У мјесецу априлу, мјесецу Свјетског дана књиге и ауторских права, Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано у свом издаваштву биљежи три нова издања, а једно од њих – и то изузетно вриједно – јесте управо „Вртлог душе“ Клаудије Вучетић.
Вриједно, како по квалитету садржаја, тако и као књига првијенац једне младе ауторке која је храбро закорачила у свијет књижевности. Ова књига обилује емоцијама – из сваке приче просто зраче љубав и младост. А љубав и младост су симболи прољећа које нас је обгрлило и позвало на нове поетско-књижевне подухвате. Клаудија је управо закорачила у чаробни свијет књиге, и велико нам је задовољство што је баш Неказано имало част да освијетли њен књижевни пут.
Својим радом заступљена је и у новом броју часописа Неказано (бр. 15), а Свјетски дан књиге ове године обиљежићемо управо њеном књигом и новим издањем нашег часописа.“ - ријечи су Лабуда Н. Лончара, уредника издања и предсједника удружења „Неказано“.