Ковачевић Милица - “Кроз брвацке пињате” Брца 2021.

Уберу се зреле смокве које су већ на гране помало почеле дакувеле. Пази да ки убереш цијеле, са цијелом пекљицом тако што пекљицу заврнеш.
Ако је раниш, није за сушење, напада је мува. Нареди ки у љесу, послије, кад се мало просуше, могу и у тепсију. Сваку смокву стисни одозгор, благо упри да буду
пљоснате и да се истање. Тедара се дигну на тигле, покрију се јашмаком и оставе се у јако сунце да се суше. Сваки дан се обрћу, а увечер се мичу од тигала да ки
роса не роси или се покрију цистом крпом.
Суше се око 3-5, њетко и неђељу дана. Ако су мале суше се краће, патлиџанке дуже. Само пази да се не пресуше.
Кад су суве, мичи ки од сунца. Сада се смокве морињају. У вељу тенџеру стави да узаври морска вода. Смокве стаи у једну шићарицу, па ки њеколико пута кратко
бруцни у кључалу воду. Не смију да се варе, нити да кишају у воду.
Када се смокве оциједе стајају се на равну подлогу, у тепсију, али на какво зинго у ладовину и покрију се чистом, бијелом, прозрачном, памучном крпом
(најбољи је јашмак) да на њик не пође мува. Овако се смокве још пола дана или један дан суше.
Тедара се нареде на тврду подлогу и преко њик се стаи штица. Угази преко оне штице да се смокве истање.
Нјетко ки обрне у брашно, а њетко нене. Противници брашна зборе да се у брашно умукњају. Ма оне исто до Нове године саме пуште цукар и
побијеле, па се не лијепе једна за другу. Нјекизи ки нијесу ни у воду стајали, него
ки само пошкропе ракијом.