Ковачевић Милица - “Кроз брвацке пињате” Брца 2021.

Чињело се од свега што се нађе у прољеће на ливаде. Брала се: коприва, дибља блитва, млади чичаљ, бодач, штир, лобода, дибља жућеница, питома жућеница, жућеница широких пера (радић), дибљи лук пор и дибљи чеснак. Ове траве се беру док су младе (особито бодач и чичаљ), докле су ки пера мала и млада. Крај марча и априо је њихови стађон. Касније нијесу за јело. Пера малих трава за зељице гркну и имају лијеп, освјежавајући укус.
Зељице се лијепо опере. Тедара се здроби дибљи лук (ако нема, може поднијет и лук из џардина) обавезно перима, па се стаи у једну пињатицу на мало уља да се чини под поклоп. Кад лук увене, стаи бодач и чичаљ да омекшају, па остало зељице, а у задње морача. Зељице пуштаје своју водицу, ма га пази. Ако није доста, долијај по мало вруће воде, не више него 1 прст да буде у пињату. Шуфигаје се на тихи огањ. Пред крај стаи пућерић бијелога вина и једну до двије ложице брашна, да га загусти.
Ије се студено крувом, козјим сиром и са мало зелене салате