Иницирана израда Стратегије развоја културе.
„Култура града Бара – јуче, данас, сјутра“ била је тема друге сједнице Отвореног парламента Скупштине општине Бар, која је одржана данас. Вјероватно први пут откад у Бару постоји парламентаризам, сједница је организована на отвореном, на Лјетњој позорници у Старом Бару.
Вишечасовна дискусија која у којој су учешћа узели представници локалне самоуправе и културни дјелатници барске општине, резултирала је Закључком да се изради петогодишња Стратегија развоја културе, од стране надлежног Секретаријата за културу. Сви грађани који сматрају да могу допринијети својим идејама квалитету овог документа своје предлоге могу доставити на мејл скупштинске службе или Секретаријата за културу, до почетка септембра. Најављено је и одржавање манифестације „Бар за културу“, у организацији ЈУ Културни центар Бар, која ће окупити културне посленике и ствараоце са територије барске општине, али и одржавање још једног неформалног окуглог стола у циљу формализације Стратегије развоја културе.
„Тема нас је обавезала да најљепши амбијент који је везан за културу у Бару искористимо за ово засједање. Тематску сједницу смо намјерно везали за овај период у години, јер је одржавање Барског љетописа у току, па смо хтјели да говоримо о теми која је свјежа и актуелна. Сигуран сам да постоје проблеми у области културе који су релативно лако рјешиви, али је потребно да се артикулишу. Циљ је да културни дјелатници укажу на проблеме, којих, као и у свакој области сигурно има, како бисмо пробали да нађемо адекватна рјешења. Култура је слика једног друштва, а Бар и Црна Гора имају велико културно благо. А у посљедње вријеме смо, нажалост, превише простора у медијима дали стварима које су далеко од културе…„, казао је Ненезић за Приморски портал.
„Циљ цијеле заједнице треба да буде да се на основу културних дешавања доведу нови људи у град. Неке ствари које су у претходном периоду, треба обновити, али треба дати идеју новим идејама и иновацијама. Морамо ићи у корак са савременим трендовима и чињеницом да живимо у савременом добу„, додао је Ненезић.
Уводна излагања, осим предсједника СО Бар Ненезића, имали су секретар Секретаријата за културу Општине Бар Срђан Лекић, директорица ЈУ Културни центар Бар мр Александра Никезић Грабеж, др Милун Лутовац, управник Галерије „Велимир А. Лековић“ археолог Дејан Драшковић и новинар и публициста Жељко Миловић, препознати културни дјелатник, који годинама ради на очувању и валоризацији локалног културног насљеђа.
Цифре...
Секретар Секретаријата за културу Општине Бар Срђан Лекић истакао је да се за културу из локалне касе издваја скоро 5 одсто укупног буџета, те да је ове године формиран и засебни секретаријат надлежан само за област културе.
„За манифестацију Барски љетопис Општина издваја 250 хиљада, а за остале манифестације на територији барске општине 220 хиљада. Уз то, за ЈУ Културни центар Бар опредијељено је 580 хиљада, а локалном јавном емитеру Радио Бару годишњи износ од 300.000 еура. Из буџета се за редовно одржавање и санацију спомен-обијежља издваја 20 хиљада еура„, казао је Лекић и подсјетио да ће се ускоро приступити реконструкцији Дворца краља Николе, те да су у плану и реконструкција Књажеве баште и Дворског трга. Он је нагласио да ће активности Секретаријата за културу у предстојећем периоду остати усмјерене и ка аплицирању за ИПА пројекте, како би се у највећој могућој мјери реконструисали и објекти у Старом Бару.
Директорица ЈУ Културни центар Бар Александра Грабеж оцијенила је да култура данас мора тежити иновацијама које су основ за идентификовање неопходних полуга за промјене у складу са међународним токовима на тржишту културе.
„У периоду који слиједи неопходно је доприњети развоју друштвене мисли и утицати на обликовање даљих праваца развоја културе. Институти културе могу бити и својеврсни брендови по коме су градови и државе препознатљиве, а истовременом и брендови који због атрактивности њихових садржаја биљеже значајне посјете. Када умјетност и култура буду главни представници града – државе тада можемо рећи да смо држава која инвестира у будћуност. Инвестирање у културу је инвестирање у свјетлију и љепшу будућност, очување традиције, културног наслеђа и очување народа и државе. Земља без културе није земља, зато препознајмо праву идеју и праве ресурсе који ће је квалитетно имплементирати“, поручила је Грабеж, цитирајући Милуна Лутовца – Кључеви за бројне загонетке културе су у нераскидивом тројству традиција-могућност-визија.
Милун Лутовац, управник барске галерије, истакао је да будуће активности на плану културе требају бити у што већој мјери окренуте најмлађима.
„Потребно је више васпитно-едукативних програма. Један од предлога био би „Сваки ђак туристички водич“, у склопу којег би ученици били у прилици да науче што више о сопственом граду. По узору на љетње школе мозаика, ликовне радионице, било би добро покренути и љетњу школу критике – како посматрати ствари, подстицати оно што вриједи… Такође, једна од идеја је и Буквар културне баштине. Јако су важни ти први дјечји кораци – ако дјеца знају културу и историју свог града, онда су они и његови прави представници“, казао је Лутовац и као један од примјера начина на који дјеца треба приближити баштину, показао је школски рјечник који се продаје у Шпанији, а на којем се налази једна од Пикасових слика.
Археолог Дејан Драшковић, који је свој радни вијек у великој мјери „везао“ за Стари Бар, истакао је да је овај локалитет у највећој мјери археолошки, али да га чине и историја умјетности, архитектура, занатство… Локално становништво, истакао је, заиста нема довољну вијест о богатству које се налази унутар и изван зидина Старог Бара.
„Локалци не знају довољно, а ни у школама се довољно не учи о Старом Бару. Сматрам да би добар почетак било отварање могућности за грађане да оставе своје предлоге, те да се на одређене теме у Старом Бару одрже округли столови. Стари Бар је град који је имао све што је потребно да се титула града стекне. Интентивна истраживања започета су 2000 их, добијени су невјероватни подаци важни за науку. Посјетиоцима је у архиепископској палати доступна поставка, која говори о историји града и све сугестије су добродошле„, казао је Драшковић приближивши присутнима одређене детаље из историје града и закључивши ријечима једног његовог пријатеља који је казао да „Стари Бар не смије да буде загонетка једне генерације“.
Жељко Миловић је истакао да у разним градовима бивше Југославије одлично функционишу музеји или сталне поставке са тематиком XX вијека.
„Оно што се данас назива “југоносталгијом” одлично се финансијски валоризује кроз презентовање предмета и артефаката из тог дијела наше прошлости, а у сталним поставкама које су посјећене и од мјештана и од туриста добијају се средства за њихово одржавање и допуњавање. Ако нешто одлично функционише у другим градовима, што не би код нас? Радећи на мојим књигама о Бару, уназад двадесетак година, виђао сам код разних породица предмете и документа који бјелодано, из прве руке, показују прошлост нашег града у XX вијеку. И што је најљепше, код свих тих људи сам видио жељу да се то сачува, уколико би се добила гаранција да ће томе бити дата достојна пажња. Да не дужим, зар мислите да постоји Баранин који не би волио да види како су изгледале боце и демижане из Уљаре браће Марић, или дресови “Морнара” из шездесетих, или како су конструисани камени стубови који су означавали километражу на прузи Пристан – Вир, или како су изгледале прве матрикуле “Прекоокеанске пловидбе”, застава Омладинске радне бригаде “ВП Шпанац”, једини број часописа “24. новембар”… Тих артефаката XX вијека биће у барским породицама још наредних 10 година или 20, а онда ће ови млађи, не знајући што је то, не својом кривицом, бацити то на сметлиште или одвалити са зида неонске рекламе “Избора”, “Траншпеда” или “Напретка”, једине које су преостале из тог доба. И наша ђеца неће ни знати да је то постојало, нити како је изгледало. Као што ме данас пријатељи моје дјеце питају да им покажем на шта личе грамофон и плоче„, казао је Миловић, који је показао и два уникатна предмета, а која би могла бити дио ставке поменутог музеја – пропусница за улазак у најбољу дискотеку осамдесетих “13. јул” и оглас којим се обавјештавају сви грађани Бара да ће се извршити обавезно рендгенско снимање плућа за све изнад 14 година због откривања туберкулозе, 1970. године…
„Оваквих примјера има безброј. Овакве, наизглед безначајне ствари, чине нашу заједничку историју, даме и господо. Завичајни музеј нашег града који покрива временско раздобље од праисторије до данас, у сталној поставци има углавном само предмете до 1945. године, с тим што је XX вијек базиран углавном на вријеме краља Николе или на период Другог свјетског рата. За оно друго из XX вијека једноставно нема простора. Говорио сам о Завичајном музеју, међутим, у земљама окружења постоје и приватни музеји овог типа са типизираним поставкама… Не мора све пасти на терет државе и општине, може колективна сјећања да сачува и појединац и отвори приватни музеј, или невладина организација уколико испуни обавезе из Закона о музејима и музејској дјелатности. Како год, времена за сачување барских предмета из доба Југославије све је мање и ово узмите као мој апел да се нађе начин и очува што се очувати да, на начин који одговара„, казао је Миловић.
Говорећи, у другом дијелу свог излагања, о потреби другачије презентације културе дјеци, Миловић је истакао да култура и умјетност морају бити општевидљиви, шарени, ако хоћете и агресивни ако хоћемо да је прихвате нове генерације, а и старије јер се мало ко данас не буди уз друштвене мреже или биране вијести с интернета.
„Зато у свијету постоје интернет часописи културе и умјетности, подцасти, yоутубе инфлуенсери, блогови који тјерају конзумента да обрате пажњу на садржај. Зато и барска култура и умјетност мора изаћи из давно утврђених шаблона. Докле год имамо књижевне вечери, изложбе, концерте, фестивале који су сврха самим себи и чији се “живот” своди на момента од уласка у просторију до изласка из ње, ништа нећемо постићи. Култура која изазива реакцију и након њеног конзумирања, права је култура. Битна је реакција, без ње нема сврхе„, закључио је Миловић.
Приморски.ме бy Соња Јовановић
