Други дио дружења са Баранима...

Анто Видошевић на свом ФБ профиле додаје:
Ја сан Сенада упозна на зиду заједничке фб прије. Па би онда бација који коментар на његову зиду. А тамо сан упозна Сава. Да буден поштен, за њега нисан сигуран је су му у око пали моји коментари, ил ка човику са израженим осјећајем за естетику, мојих пар липих фб прија. Ја сан ту његову склоност ка лијепом одма уочија и река, а неш неш богами, имаш и ти липи прија. И док се наши заједницки сусиди у правилу пропиткивају са чиме ће пред Милоша, нас два, пелцована по том питању изокренисмо на бригу с киме ћемо прид Марка. Ма не Краљевића него Зуцкенберга.
И тако је дошло до тога да његов интимус, старобарска ногометна легенда, шта би река Ћићо Сењановић, покојни новинар Ферал Трибуна, крене на Брач, брзин прико Босне, тј крене у Бар из Швецке брзин прико Сплита.
Да попијемо пиво, два скупа и да Саву вади маст какве су Лара и Јасмина, кад дође у Бар. И тако започета пријатељства не могу лоше завршит.
И онда се Саво расписа, па како коју књигу напише тако је било, Бећу, на скокни прико Сплита па му подај ову моју књигу, и Сенадових 5,6, а како Бећо не путује често колко је ови почеја често књиге писат за доставу слиједеће је бригу преузеја Гашо, шта њему то није проблем будући он шпарта по тин голф теренима, а и ми Сплићани палицу за игру имамо.
Па кад је то видила Гордана, професорица непостојећих премета, или како смо на некидашњем сусрету заједнички закључили, професорица без портфеља, (А шташ кад је студирала југославенску књижевност и хрватско-српски језик. И Савина Натаса исто, само се она прешалтала на црнигорски) послала и она своју књигу, па је Тања Секулић имала промоцију своје књиге у Сплиту. Па ћу ја на крају, кад прибројим нових 6 Сенадових књига ста добих прекјучер на поклон, у своју малу библиотеку једну полицу морат одвојит и написат у подножју Барска књижевност. Није у Гаше у ресторану било више миста ( не могу се столови ни мицат а камоли спајат) од 8 људи па се Саво добровољно изузеја ту вечер и резервира нас за сутра да нас скупа с Гашом проведе кроз Стари Бар. О томе старом Бару ћу посебно, али људи то јутро које је започело ; 'а да прво попијемо по једну', па на приганице да поспугамо тих 5,6, па да присичемо ствар са којон Никшичким. План је бија да се упутимо из Бара у 1бот. Они су у Саром Бару ка дома, све знају и свак и зна. Газда слиједеће кафане или како се то правилно каже незнам, одма развука осмијех од ува ди ува кад је чуја да су му то пријатељи из Сплита; 'Знаш ли ти Муху Ибрашимовића, он ти је радија у хотелу Марјан и нама организира путовања на утакмице Хајдука?'- пита он мене. 'Знаш, пуно ти је онда нас тада навијало за Хајдук'.
Има чевапе, кобасице, бубреге, јетрица му долази за уру времена, ако ћемо чекат. Ма какви чекат, немамо ми вримена, дај ти тога свега 'по мало' шта имаш. Спиздила нас баланцана спремана по барску, шпикована луком, јел печена јел кувана, да ме јебеш. Није баланцана крива, феноменална је, него тражи пиво. Дај једни, дај другу, дај једну за пута, ево прошла и она ура, можда и дви, у таквин ситуацијан се не гледа на сат, носи газда махалом у кеси ону ђигерицу. Сад ћу ја, кућа части. Била би срамота одбит такву доброту. Па залиј једнин, залиј другон.
На излазу из старог Бара, тамо ди смо попили они први 5,6 чека нас кафа и баклава. Ту нан је на крају Гашо наштима гпс, да чак ни залутали нисмо
Лјуди моји, кроз све то јутро, и добар дил поподнева, јер је прошло 3 уре, стари Бар је одзвања од смија. Ово није било стварно, ово смо се ми на један дан вратили времепловом у нека стара боља вримена. Пријатељи драги фала ван за један незабораван дан и жељно вас ишчекујемо на Шолти.
П. С. Не трибате тражит Сава на фејсу. Утрнија га је. Штуфало га сво ово лудило. А и пише нову књигу