Код нас су одавно протјерани продавци старих ствари на улици испред Зелене пијаце, са стазе коју смо звали Бувљак. Упркос томе што нема метрополе која нема свој кутак за продавцие старих ствари...

Пише: Анто Баковић

Бувљаци и пијаце антиквитета су на својеврстан начин увијек давали специфичан имиџ великим градовима. У Бечу и туристи иду на бувљак код пијаце “Нашмаркт“ на коме свкадонвено више од 400 продаваца нуди своју робу.

Најпосјећенији бувљак у Португалији је ”Фијера де Ладра” , познатији под именом "пијаца лопова". Постоји од 12. вијека на Тргу Санта Клара...

На бувљаку “Бомонти” у Истанбулу има свега - од старе одјевне и техничке робе до нове са повољним цјенама. Толико је интересовања да нема нерадног дана.
У Риму постоји седам бувљака са чувеним “Порта Портезе” у делу града Трастевере. Отворен је недјељом.

Познати бувљак је “Камден лок” у Лондону, а у Паризу бувљак “Ле Пусе”, мјесто на којем се може наћи све - од игле до локомотиве.

И тако би могли да набрајамо до сјутра. Из овог угла, предлог градским оцима: Што не би Бар био у тренду са набројаним свјетским метрополама? Макар викендом да поново заживи улица крај Зелене пијаце као један барски мини Бувљак?

Они који воле бувљаке, траже старине или се задовољавају половном робом би се, извјесно обрадовали. А корист би била трострука - за град, продавце и купце.